Surova stvarnost neumoljivo povezuje  regionalnu geografiju, događaje, ličnosti, sadašnjost i prošlost. Tako je u mnogim delovima sveta, a tako je i na našim prostorima gde se čvor tridesetogodišnje krize zateže umesto da se odrešuje ili bar preseca. Kakve međusobne veze imaju Kosovo, Srebrnica i francuski predsednik Makron, sem što su ovih dana veoma aktuelni? Najpre jedna, u posledje vreme tako često pominjana reč, uvezuje ova imena. To je, mnogima još nedovoljno jasan, pojam – razgraničenje, koji se pominje, pa prećutkuje, ali stalno provlači kao naziv mogućeg rešenja kosovskog problema. Mnogi su već razumeli da to znači izvesnu razmenu teritorija, što već po sebi implicira definitivnu razdvojenost većeg dela Kosova od Srbije, što je već dvadeset godina realnost. Ponekad se u takvom rešenju nazire i ona skrivena namera – odvajanje, razdvajanje dva naroda na Kosovu, da se, koliko god je moguće, više ne dotaknu, ne sretnu, ne budu ni jedni pored drugog, a kamoli zajedno. Javnost je izgubila iz vida da je taj pojam „razgraničenje“ odavno deo politike zla, koja je Jugoslaviju, Srbiju, Bosnu i Hercegovin, Kosovo, ceo region i dovela u situaciju u kojoj je sada. Ta mračna reč upotrebljena je prvi put u zvaničnom dokumentu Republike Srpske, usvojenom 12. maja 1992. godine u Odluci o strateškim ciljevima srpskog naroda u Bosni i Hercegovini, koju je usvojila Skupština Republike Srpske. Prvi član ove odluke doslovce je glasio: „Državno razgraničenje od druge dve nacionalne zajednice“. To je bio njihov najvažniji cilj, koji je odredio tragičnu sudbinu mnogim ljudima i konačno, u julu 1995. presudio žiteljima Srebrenice. Od tada, eto do danas, u glavama onih koji vladaju i imaju moć da traže i nameću rešenja, taj anticivilizacijski pristup ne jenjava, već se nanovo za njim poseže. Makron je, bar po ranijim izjavama, više bio sklon razgraničenju na Kosovu, nego Angela Merkel, a

Odbornici GDF u Skupštini grada Beograda pripremili su za današnje zasedanje (25. jun) odborničko pitanje koje je posle stavljanje na dnevni red, po hitnom postupku, rasprave o posledicama velikih padavina koje su pogodile Beograd poslednjih dana, postalo bespredmetno. Naime, juče je predsednik Srbije Aleksandar Vućić posetio deo opštine Palilula sa leve strane Dunava, jer je ovo područje posebno pogođeno velikom kišom. Tom prilikom Aleksandra Vućić je građanima Borče obećao da će naselja Borča, Ovča, Krnjača i Kotež vrlo brzo dobiti kanalizaciju, a ta investicija vredi oko 30 miliona dinara. Vučić je najavio i rok u kome gradnja treba da bude završena. Postavlja se pitanje: da li su time suspendovane lokalne samouprave grada Beograda i opštine Palilula i šta je pravni osnov po kome predsednik države obećava i najavljuje izgradnju objekata koji nemaju nikakve veze sa njegovim ingerencijama, već su u nadležnosti lokalnih samouprava. Rasprava koja je na početku sednice Skupštine grada vođena o posledicama velike kiše i koja je kao takva legitimna i pripada gradskom parlamentu, poprimila je nažalost tok, u kome su izrečene kritike i uvrede na račun opozicionih odbornika koji nisu bili prisutni. Između ostalog rečeno je da deo opozicije prikuplja „jeftine političke poene“ povodom posledica padavina, a prenebregnuto je da vlast, odnosno Aleksandar Vučić pribavlja „skupe političke poene“ obećanjima koja su očigledni deo propagande i promocije. Time je sama tema dezavuzisana i odbornici GDF nisu želeli da učestvuju u takvoj raspravi.

Osnovan Inicijativni odbor Građanskog demokratskog foruma u Somboru Predstavnici Građanskog demokratskog foruma Zoran Vuletić, Maja Perović i Nikola Kuzmanović posetili su Sombor kako bi podržali inicijativu za formiranje lokalne organizacije GDF-a koja je pokrenuta u ovom gradu, a glavni cilj budućeg političkog rada jeste oslobađanje grada od pogubne vladavine interesnih grupa, povezanih isključivo ličnim, a ne javnim interesima. Za predstavnika je imenovan Zvonko Kolić, koji je poručio sugrađanima: „Formiranjem GDF-a građani našeg grada dobijaju nov, autentičan i snažan oponent dosadašnjoj praksi korišćenja javnih funckcija kao političkog plena, privatizaciju i zloupotrebu javnih institucija u stranačke i privatne svrhe. Cilj je da Sombor ponovo postane slobodan i ponosan grad“. „Primarni cilj delovanja je zaštita javnog interesa, koji je potpuno zapostavljen, a ispred njega su stavljeni stranački i lični interesi pojedinaca. Korupcija, nameštanje poslova, besmisleno trošenje budžetskih para koje sprovodi ova vlast, moraju biti zaustavljeni“.

Građanski demokratski forum i partneri iz SMSa i Tolerancije u sredu 20.6.2019 nastavljaju sa skupljanjem potpisa za sprečavanje izgradnje gondole na Kalemegdanu. U vremenu od 14:00 do 17:00h. Lokacije: 1. Fontana izmedju SANU i platoa u Knez Mihajlovoj. 2. Ispred Kulturnog centra Beograda na pocetku Knez Mihajlove. 3. Dom omladine.