Srpski mediji – razglasne stanice političara

ŠESNAESTA TRIBINA FORUMA PISACA (FP) I GRAĐANSKOG DEMOKRATSKOG FORUMA (GDF) NA TEMU: TABLOIDNO NOVINARSTVO – KRAH NOVINARSKE PROFESIJE

Sejdinović: Mi u Srbiji “ove medijske pojave zovemo tabloidima isključivo zato što nemamo za to neki bolji izraz. Bilo je pokušaja da se za to nađe prikladnija reč ( ‘tolaetoidi’, ‘vučićoidi’) ali ovo  kod nas je najbliže nekoj vrsti političke pornografije”

                                                                       Rade Veljanovski, Nedim Sejdinović i Vukašin Obradović

 

Otvarajući tribinu FP i GDF, profesor Rade Veljanovski rekao je da tabloidno novinarstvo (tabloid engl. senzacionalističke  i tračerske novine s mnogo fotografija u boji) odavno postoji u svetu, ali da to ne znači da, kao kod nas, nagoveštava krah novinarske profesije. Tabloidno novinarstvo se pojavilo u trenutku kada su ljudi koji su bili medijski preduzetnici uočili mogućnost da novinarstvo postane ono što se danas zove medijska industrija, da u izvesnoj meri zanemarujući javni interes, a stavljajući u prvi plan neke druge interese i potrebe ljudi, zadovolji njihovu glad za senzacijom, potrebu da uđu u nečiji privatni život, zagolicaju maštu sa informacijama koje nisu od javnog značaja i – zarade novac.

       Rade Veljanovski

Veljanovski je podvukao da se takva štampa pojavila na upola manjem formatu u odnosu na svetske novine (Njujork tajms) ili nekadašnja Borba, sa “samo jednim (pre)savijanjem”, pokazujući najpoznatiji svetski tabloid, londonski San (Sun) koji ima između dva i po do tri miliona primeraka. Male novine, veliko šarenilo, krupni naslovi, velike fotografije, malo teksta, dosta senzacija…, potom pokazao Srpski telegraf i Informer i kazao da između ovdašnjih tabloida i londonskog “postoji velika razlika”.

Da li je tabliodno suviše lep izraz za ono što treba takvim da označimo u našim uslovima ili je to nešto mnogo, mnogo prljavije i ružnije, upitao je Veljanovski goste tribine Nedima Sejdinovića, bivšeg predsednika Društva novinara Vojvodine i Vukašina Obradovića, takođe bivšeg predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

 

Politička (zlo)upotreba

“Mi ovde tabloidima nazivamo ‘žutu štampu’, Informer, Srpski telegraf i slične novine, ali za mene su tabloidi mnogo širi pojam”, kaže Obradović. “Pod tabloidima danas podrazumevamo i neke televizije sa nacionalnom pokrivenošću, lokalne medije i veliki broj online izdanja. Tabloidno novinarstvo ne treba izjednačavati i svoditi samo na ‘žutu štampu’ jer ono što mi ovde nazivamo tabloidima sa onima na zapadu ima malo dodirnih tačaka”. Drugu značajna razlika, navodi Obradović, je ta da su tabloidi u Srbiji “isključivo u političkoj (zlo)upotrebi i da mi ovde pod tim imenom imamo medije koje su političke razglasne stanice ili oglasne table raznih centara moći koji služe u političke svrhe”. On naglašava da tabloide u Srbiji ne traba izdvajati iz “tabloidne javnosti, koja je postala ključna u funkcionisanju društva i ova vlast se oslanja na tu javnost i njoj se obraća, te otuda i ovoliki broj tabloida, taj jezik, taj žanr kao dominantan u svetu medija kod nas”.

Sejdinović smatra da mi u Srbiji “ove medijske pojave zovemo tabloidima isključivo zato što nemamo za to neki bolji izraz. “Bilo je pokušaja da se za to nađe prikladnija reč, kao ‘toaletoidi’, ‘vučićoidi’… i ovo kod nas je neka vrsta političke pornografije. To su de facto politički projekti, u to ne treba da sumnjamo, možda nije jedino Kurir koji je poslovno-politički projekat”.

       Nedim Sejdinović

 Oglašivači – kod poslušnika  

 Konkursno sufinansiranje sluganskih medija nije jedini način i osim njega deo novca  im dolazi iz javnih preduzeča (potpuna siva zona!) i na kraju od oglašivača. Sejdinović   ističe da bi trebalo vršiti pritisak na kompanije da se ne reklamiraju u medijima poput   Informera i na televiziji Pink. “Četiri televizije s nacionalnom pokrivenošću, plus javni medijski servis imaju 89 odsto svih prihoda od komercijalnih oglašivača, od čega Pink 36,5 odsto, a s RTS zajedno oko 75 procenata. Društvena akcija koja bi apelovala da  se ne reklamiraju u medijima koji krše kodeks, koji spinuju, koji koriste govor mržnje, satanizuju političke protivnike i tako dalje, možda bi donela nekakav efekat”.

 

U Srbiji najgore

Sejdinović napominje da je poslednjih desetak godina učestvovao na brojnim medijskim skupovima na prostoru bivše Jugoslavije i svi su se žalili na svoje medije. “Ali na jednom skupu u Novom Sadu mi smo smislili svojevrsnu podlost i kupovali smo im naše ‘tabloide’. Oni su to u čudu gledali i rekli: svaka čast, ipak je kod vas najgore! Iako su medijske scene u regionu devastirane, ovako nešto ne postoji. I ne treba da nas brine samo kakve oni posledice ostavljaju na političku scenu i što dubinski razaraju društvo, već kakve posledice ostavljaju na ‘zdravlje nacije’? Kada vidim da neko na trafici pored Informera kupi i Srpski telegraf zabrinem se za zdravlje te osobe”.

Novosadski novinar kaže da je došao do ideje koja je malo i komična, da se te novine ne prodaju kilometar oko osnovnih škola i vrtića… I da se zabrani da se takvi listovi posebno ističu, da se drže ispod tezge, kao nekad davno pornići u  video klubovima.

 

Od pudlice do pitbula

Ko generiše tabloidne sadržaje? Obradović insistira na tabloidnoj javnosti. Zato što je ona osnovno biračko telo ove vlasti i da tu leži odgovor na pitanje otkud procvat tabloida i otkud toliko upornosti da se stavi pod kontrolu upravo tabloidno tržište. Oni su postojali i do 2012. godine, kada su ličili na pudlice, ali su posle postali krvožedni pitbulovi koji žrtve razvlače bez milosti. Stvaranje ‘tabloidne javnosti’ nije slučajnost ili medijski projekat, i jasno je da u tome ima upliva državna politika i kulturni model koji je uspostavljen u Srbiji, što jasno kazuje da državna politika generiše sadržaj tabloida. Sve dok ova vlast bude dominantna imaćemo tabloide i ovakav način obraćanja građanima, kaže Obradović.

Pomenuta je i N1 televizija i usaglašen napad na ovu televiziju. Možda to ne radi jedan čovek, kaže Sejdinović, ali svakako radi određena grupa ljudi i ko to prati može da vidi da su tekstovi o tome u Srpskom telegrafu, listu Alo, ili Kuriru i TV Pinku, toliko kompatibilni, kao da imaju zajednički desk. Možda jednog dana saznamo i ko sedi u tom desku i gde se nalazi, a za sada možemo samo da naslućujemo. Sejdinoviću srpska medijska scena “liči na krimić”, jer “ako hoćete da saznate ko je ubica najbolje je da pratite trag novca”.

 

Vukašin Obradović

 Vučićević – Vučić

 Obradović kaže da je 2012. razgovarao sa osobom iz samog vrha vlasti o Informeru, odnosno kako je nastao list. “Dotična gospođa kaže da se Aleksandar Vučić pre izbora obraća Draganu J. Vučićeviću i pita ga “Dragane, čujem pokrećeš novine?” Nakon potvrdnog odgovora Vučić kaže: “Ako ti nešto treba – javi se”. Javiću se, kazao je   Vučićević, Neimenovana gospođa je rekla Obradoviću da se Vučićević (Vučiću) nije javio odmah posle izbora nego tek kad je formirana vlada. “Toliko o ‘ljubavi’ Dragana J.   Vučićevića i Informera prema politici Aleksandra Vučića”, kazao je Obradović.

 

Devetstočetrdesetpet lažnih vesti

“Veliki iznosi novca koji se daje medijima u sufinansiranju ide Informeru i Srpskom telegrafu, a kao uslov se pominje poštovanje kodeksa novinrske etike. Savet za štampu koje je samoregulatorno telo dostavlja mišljenje i kaže se da je Informer tokom 2019. godine više hiljada puta kršio kodeks novinarske etike, ali i pored toga te komisije odluče da takve novine dobiju novac, sa ciničnim obrazloženjem: Tačno je da ti mediji krše kodeks novinara Srbije, ali ako im mi dodelimo sredstva oni ta sredstva mogu da upotrebe da ubuduće manje krše kodeks novinara”. Sejdinović je naveo najnoviji podatak da je čak 945 lažnih vesti izašlo na naslovnim stranicama tabloida. Inače, Alo je list koji najviše krši kodeks a posle toga ide Srpski telegraf i Informer.

Govoreći o tabloidizaciji elektronskih medija i lošem radu REM, Sejdinović kaže da je toliko prekršaja bilo da je trebalo da radi u tri smene i da su radili posao kako treba – nijedna televizija sa nacionalnom pokrivenošću ne bi imala dozvolu za rad. U pogledu poboljšanja stanja Obradović priznaje da je pesimista jer su novinari u Srbiji koji su spremni da se pridržavaju standarda u velikoj manjini i da je “sve što se dešava oko REM-a obična je farsa”.

Na kraju je Veljanovski naveo još jedan primer sa britanskog ostrva. U vreme krize oko Foklandski ostrva, kraćeg rata između Argentine i Velike britanije direktor BBC radija izjavio da jednako treba žaliti žrtve i u Plimutu i u Buenos Ajresu. “Zamislite da direktor Radio Beograda kaže da tako treba shvatati žrtve u Užicu i one u Tuzli”, upitao je Veljanovski.

Dragan Banjac, Info GDF
Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter