Apoteoza samoga sebe

Osvrt na odgovor Mlađana Đorđevića (Danas, 17. decembar)

Ipak ima nečeg dobrog u učestalom pojavljivanju Mlađana Đorđevića u javnosti i možda nije loše da se taj trend nastavi. Tako će javnost da uvidi o kome i o čemu se radi, iako to za medije nije baš neka dobit jer se srozava nivo polemike.
Elem, Đorđević je u svom tekstu „Reč na reč sa podobnima“ pokušao da odgovori na moje primedbe i primedbe Miloša Jovanovića, predsenika DSS. On kaže da se mi bavimo „njegovim likom i delom“. Kojim delom? Šta je to Đorđević ostavio ili ostavlja iza sebe osim ispraznog veličanje sopstvenog lika i samopromocije u besmrtnike nebeskog naroda.
U pomenutom tekstu Đorđević svojom paraanalitičkom vizijom razotkriva senzacionalno saznanje da su Građanski demokratski forum, čiji sam potpredsednik i Demokratska stranka Srbije, čiji je Miloš Jovanović predsednik, samo prividno različite političke organizacije, ali „ne dajte se zavarati“, one „imaju istu svrhu, zalažu se za istu politiku i rade za istog nalogodavca“, kaže on. Ne bih da odgovaram u ime gospodina Jovanovića, ali koliko znam u odnosu na najteže političko pitanje sadašnje Srbije, Kosova i Metohije, Đorđević i Jovanović imaju identičan stav, a GDF se zalaže za uvažavanje uzroka i posledica i realnosti kojom bi i Srbija i Kosovo konačno mogli da krenu putem pomirenja i bržeg razvoja. Razlika je drastična.
To ne znači da razlike između Đorđevića i Jovanovića nema. Obrazovanje i elokvencija su na strani Jovanovića. Što se tiče nametnute relacije između Đorđevića i mene: on mene mrzi, ja njega žalim.
No, vratimo se tekstu kojim je Đorđević pokušao da mi protivreči. On je to nazvao odgovorom, a nije odgovorio ni na jedan argument koji sam u odnosu na njegovo političko mišljenje i delovanje izrekao. Dakle, potvrdio je moje stavove. Pogotovo onaj da je besmislen njegov vapaj da se na sledećim izborima ne dopusti Vučiću da ima vlast kojom bi mogao „da sutra menja ustav i dovrši izdaju Kosova“, kad je zalaganjem Đorđevića i drugih za bojkot minulih izbora, to Vučiću omogućeno već sada. Takođe ništa ne kaže na moju konstataciju da bi epilog devedestih, prošlog veka, bio isti ili još gori da je Đorđević tada bio neki akter.
U potpunom nedostatku argmenata Đorđević konstruiše tezu kako ja „branim Vučića pravdajući ga time što „ni jedni izbori nisu bili baš sasvim fer“. Kakvo je to pravdanje bilo koga ako je tačno? On poentira navijačkim „alal vera majstori“, uzdižući se tako do neslućenih retoričkih visina. Nije shvatio Mlađan da moje podsećanje na dosadašnje izbore i njihovu (ne)demokratičnost nema veze sa Vučićem već je upućeno, kao podsetnik, onima koji bi da ga smene s vlasti. Inače, svoje bespredmetno insistiranje na mojoj bliskosti sa Vučićem i njegovim režimom Đorđević je mogao da proveri u raznim mojim tekstovima, pa i u Danasu od 10. decembra, gde je na desetoj strani objavljena njegova kritika opozicije, a na prethodnoj moj tekst pod naslovom „Parlament poništio parlamentarizam“. Ali on čita samo svoje tekstove i tekstove o sebi i nije u stanju da iskorači iz tog kruga.
Da se malo pozabavimo relacijom Vućić – Đorđević. Imputirajući svima u opoziciji saradnju sa vlašću, Mlađan Đorđević, zapravo ne uspeva da obuzda sopstvenu podsvest. Ko se utrkivao sa Vučićem da bude u blizini Amfilohija Radovića i patrijarha Irineja i dok su bili živi i na njihovim sahranama? Ko je doprinosio ostvarenju Vučićevog sna o destabilizaciji Crne Gore i njenom vraćaju u gvozdeni velikosrpski zagrljaj? Ko priželjkuje putinovski uticaj u Srbiji i na Balkanu? Bliskost između Vučića i Đorđevića je tolika, da bi ga vladalac, bez sumnje, prigrlio u svoju svitu, kad ne bi znao da ovaj želi da ga zameni na tronu.
Ono što je važno za javnost i za sudbinu Srbije to je potreba o svesti da, dok Mlađan Đorđević i ostali snivaju da im Vučić podari poštene i fer izbore, on sa svojom bratijom osvaja apsolutno sve pozicije i popunjava sve institucionalne i društvene pore, što će i posle promene vlasti imati dugotrajne posledice. U svojoj propovedi kritičar opozicije kaže: „javni servis ima zakonsku obavezu da obezbedi zastupljenost i da bude nepristrasan… Ustav i zakoni nalažu da su izbori slobodni… to mora da se obezbedi“, otkriva nam Đorđević, nastojeći da nas liši razumnog saznanja da je bežanje sa poprišta izbora ili očekivanje spasonosnih mesija, bezumna i samoubilačka fikcija.

Rade Veljanovski, potpredsednik GDF

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter