NOVO VRAĆANJE U STARE PORAZE ILI KUMANOVO 2

Najavljeni protest ispred SANU povodom izjave predsednika Vladimira Kostića, kao i otvoreno pismo koje je grupa od 93 intelektualca uputila SANU u kome se zahteva da predsednik te institucije podnese ostavku “kako bi sačuvao ugled, dostojanstvo i legitimitet Srpske akademije nauka i umetnosti”, samo je još jedan pokazatelj koliko takozvane srpske elite nisu sposobne racionalno da rasudjuju. Imena sa te liste su maltene ista ona koji su predsednika Tadića (koji je svakako medju onima koji su na toj funkciji napravili najviše štete) prisilili da ne preda Vojislava Koštunicu tužiocu nakon ubistva premijera Zorana Djindjića. Baš se pitamo zašto.

Brojni faktori ukazuju da je Srbija i dalje daleko od racionalnog rešavanja problema koji pred njom stoje već decenijama. Srpske elite su dužne da daju racionalne odgovore na sledeća pitanja: kakve su posledice nepriznavanja nezavisnosti Kosova, kada i ko će priznati Kosovo ikoliko “zamrznuti konflikt” košta Srbiju.

Bez jasnog stava o ovim pitanjima rešenje za Kosovo se odlaže u nedogled. To ukazuje da i vlast, opozicija i elite ovog nesrećnog društva koriste kosovsko pitanje pre svega kao svojevrsnu manipulaciju nacionalnim osećanjima etničkih Srba zbog sopstvenih interesa, kaoi da je kosovsko pitanje isključivo u funkciji osvajanja ili održavanja na vlasti. Kako ne mogu da dolaze i ostaju na vlasti putem uspešne ekonomije, obrazovanja i zdravstva –  nego od zavadjenog i zbunjenog naroda – Kosovo im je još uvek glavni adut koji nipošto ne smeju da ispuste iz svojih kalkulacija, jer drugi i nemaju.

Da podsetimo: Akademija je još osamdesetih zaključila da Beograd ne može kontrolisati Kosovo zbog demografske nadmoći kosovskih Albanaca. Predsednik Akademije Despić je 1997. javno izašao sa predlogom o podeli Kosova i to je zvanična politika Srbije već tri decenije. Taj plan je pokušala da realizuje nasilnim putem, zbog čega je usledila intervencija NATO. Od  2000 godine  do danas političke elite nastavljaju sa istom politikom očekujući promene medjunarodnog konteksta, kako bi realizovali svoje aspiracije.

Nakon što je potpisan Briselski sporazum, koji je obećavao normalizaciju izmedju Kosova i Srbije, krenulo se opet putem podele uz svesrdnu podršku medjunarodnog lobija. Medjutim, taj plan je osujetila EU, posebno Nemačka. Pobeda Bajdena je definitivno podelu skinula sa dnevnog reda. Frustracija Beograda Bajdenovom pobedom više je nego očigledna.

Bajden i EU najavljuju novi ozbiljniji angažman na Balkanu koji ima za cilj okončavanja “nezavršenog posla”. Ako Srbija ne iskoristi priliku koju najavljuje SAD i EU, biće u situaciji da će morati da potpiše sporazum u čijem stvaranju nije učestvovala. Smeši nam se Kumanovo 2. Preostaće im onda samo da i taj poraz proglase pobedom.

Zoran Vuletić, predsednik GDF

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter