ISPOVEST JEDNOG TAKSISTE I POMALO O KULTURI

Jedan taksista, u toku dan štrajka, kaže mi: “Nemojte se vise žaliti”. Kultura je dobila ogromne pare od vlasti. Evo, ovaj Abramovic ( mislio je naravno na Marinu, ali ovo je ipak patrijarhalno društvo) dobio je pola miliona evra . Blago si ga vama!

Uzalud mu objašnjavam da je to jedan projekat u hiljadu, da je u pitanju “pojedinac protiv televizije”, on je ostao ubeđen da je kulturi svanulo. Setim se spasonosne rečenice Dušana Petričića – da se sa nama sve na zlo dalo kada je konceptualna umetnost pocela da caruje, a da je Marina Abramovic upravo jedan od predstavnika konceptualne umetnosti, čovek me gleda i kaže: “Ništa vas ne razumem”. I upravo ta njegova recenica uspela je da mi razjasni pojam – Lov u mutnom.

Volim sve da poređam po redu, pa ću tako i ove teze:

  1. Mislim da vlast nije ni pokušavala da razume konceptualnu umetnost, a ni Marinu Avramovic u njoj. Prosto ju je UPOTREBILA. 2. Mislim da ni Marina Abramovic nije razumela nameru vlasti, samo pogodnosti koje su joj ponuđene – pokazivanje u domovini i dobar novac za to.
  2. Mislim da je JAKO mnogo vremena potrebno da nepismeni, i doslovno i metaforicki, sa gajbica piva, roštilja i zadruge, pređu na upoznavanje sa kulturom i umetnošcu
  3. Da je opšte nerazumevanje oko toga – šta nas je snašlo – dovelo do hijatusa u kojem, niko osim vlasti, ne zna – zašto.

Ako objektvno, a to je najteže, pogledamo ko je na gubitku zbog haosa koji je na ovaj način stvoren – shvatićemo suštinu mađioničareve igre – jednom rukom nam pokazuje zeca, ovog puta magarca, a drugom…Radi ono što niko ne sme da vidi, gubi ono što je već odavno izgubljeno, pogodite sami. Jer kakva je to igra u kojoj sami ne učestvujete, svesno ili nesvesno?

Marija Simoković, članica Predsedništva GDF-a

 

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter